МАЛИ ЗМАЈ И ЊЕГОВИ СНОВИ
где се умешао и један жабац
МАЛИ ЗМАЈ
Једног јутра руменог
Михајло се буди.
Шта је све то сањао,
Као да се чуди.
Уснио је велику
Шарену аждају
Како круну предаје
Маленоме змају.
„Зато што си храбар,
Јачи од свих ала,
Ти ћеш да нас водиш
И то није шала.“
Једнодушну подршку
Необичног света
Добио је мали змај,
Па од среће цвета.
Кроз животне невоље
Змајеве да води
И да буде одан
Правди и слободи.
Паметно да ради
Да све људе воли,
Да најбољи буде
У кући и школи.
Истрајно да дела,
Да иде до краја,
Као његов имењак,
Онај од Ноћаја.
Закључак тај,
Следи за крај:
Михајло, знај,
Ти си тај змај!
ЗМАЈАРЕЊЕ
Кад тактика може да тактизира,
А сврака мора да свира,
Кад сви раде своје ствари,
Мора и змај да змајари.
Свакога дана је свакодневница,
А део смера је смерница.
Путеви имају своје путање,
По њима луталице, место за лутање.
Логика је оно што је логично,
А сваки лик има своје лично.
Ако је тако устројен свемир цео,
Змајарењу припада заслужен део.
Ако ме питаш: Змајарење шта је,
Важно је само да оно траје.
И на крају крајева,
то је ствар змајева!
ЗМАЈАЛИЦЕ
Ајн, цвај, драј …
Ја сам мали змај.
Уан, ту, фри …
Змајеви смо ми.
Један, два три …
Змајеви су сссссви.
Зно, дуе, тре …
Све за змајеве.
На језицима свим
Те збрајалице
За нас су сасвим
Обичне змајалице.
КРЕ, КРЕ, КРЕ
Једно јутро скочи жабац,
Умислио да је комарац,
Хтео да полети, ал’ се одмах сети
Да он нема крила мала
И да све је само шала …
Кре, кре, кре,
Кре, кре, кре,
Викао је: кре!
Кре, кре, кре,
Кре, кре, кре,
Крекетао је.
Око подне седе жабац
Да руча пасуљ пребранац.
Од када је сео, он је само јео …
У свој стомак он је фине
Уносио витамине.
Кре, кре, кре,
Кре, кре, кре,
Викао је: кре!
Кре, кре, кре,
Кре, кре, кре,
Наручао се.
Увече је мали жабац,
Отишао на спавањац
Да потражи нове, ружичасте снове
И у њима себе жапца
Да сања као комарца.
Кре, кре, кре,
Кре, кре, кре,
Викао је: кре!
Кре, кре, кре,
Кре, кре, кре,
Сањао је.
